Blog - Anđelko u brijačnici

Anđelko u brijačnici

Slikajući sina u različitim pozama probudilo je moju savjest. Kada sam se navečer odlučio prošetati po centru grada, razmišljao sam da bacim fotoaparat, ali zvuk kruljenja u želucu me je odgovorio. Iako mi je vlasnik brijačnice rekao da mu donesem do petka gotove slike, nisam se osudio bilo gdje odnijeti fotoaparat. U petak ujutro neposredno prije otvaranja brijačnice pokucao sam na vrata. Kada me je vlasnik ugledao, odmah me pustio unutra.

„Poštovanje dobri gospodine, imam fotoaparat pun slika. Ne znam nikoga od povjerenja u Zagrebu da bi mi razvio te slike bez prijave. Imate li vi?“ – upitao sam ga.

„Dragi momče, ništa ne brini. Imamo čovjeka kojem vjerujemo. Koverta je tu po dogovoru. Ne srami se, otvori ju odmah!“ – predložio mi je vlasnik.

Kada sam otvorio kovertu i ugledao sve te novčanice nisam mogao vjerovati kako se može dobro zaraditi slikajući malo golotinje. Pri izlasku mi je dao i bocu domaće rakije. Tada je u meni proradila pohlepa.

„Koliko su vaši prijatelji spremni platiti da dovedem Anđelka da pozira uživo?“ – izvalio sam ko' iz topa.

„Puno, prijatelju moj. Jako puno. Dođi u ponedjeljak na kratko da dogovorimo sve detalje, može?“ – odgovorio je.

Kimnuo sam glavom i jedva čekao ponedjeljak. Supruzi sam slagao da sam dogovorio da odradim jedan posao preko vikenda. Bila je oduševljena što sam pronašao tako dobrog gazdu koji mi je poklonio rakiju i unaprijed platio. Anđelka sam počastio kako sam mu i obećao. Odveo sam ga na kolače i kupio mu u dućanu sve što je htio. Nije dijete željno igračaka i slatkiša teško nagovoriti da sudjeluje u bilo kakvom planu. Pohvalio sam ga da je veliki dečko moji se nema čega sramiti.

U ponedjeljak iza ručka rekao sam supruzi da idem malo protegnuti noge. Otišao sam do brijačnice da čujem ponudu. Pričekao sam vlasnika dok ne završi s mušterijom, a onda mi je predložio nešto što je promijenilo naše živote.

„Slušaj momak, kažeš da nemate stalna primanja i da je drugo dijete na putu? Imamo jednog glavonju koji je rekao da ako ćeš svaki tjedan slikati Anđelka ili ga dovoditi da pozira uživa, darovat će tebi i supruzi jednu kuću u okolici Zagreba. Kuća će u jako dobrom stanju, potpuno namještena, možete posaditi vrt i kupiti kokoši jer je u dvorištu kokošinjac. To ti je prilika… Što kažeš?“ – rekao je vlasnik.

Kimnuo sam glavom i dogovorio da sutra dovedem Anđelka da im pozira uživo. Jedva sam čekao da napustio stan pun vlage i preselimo se u kuću. Anđelko je ujutro morao ići u školu, pa sam predvečer rekao supruzi da Anđelko i ja idemo u šetnju. Nije joj bilo ništa sumnjivo. Kada smo došli u brijačnicu, vlasnik je navukao tamne zavjese. Dogovorio sam ranije sa sinom što treba raditi.

Vlasnik nas je čekao s fotoaparatom, a primijetio sam jednog debelog ćelavog tipa da je sakriven iza vrata. Anđelko se polako skidao i počeo plesati uz ritam neke pjesme na radiju. To se vlasniku jako svidjelo. Ohrabrio ga je da vrti guzom. Posve gol u bijelim dokoljenkama i crnim cipelicama plesao je i pozirao. Tip iza vrata je stenjao i drkao. Vlasnik se nije trudio sakriti izbočinu u svojim hlačama.

„Napni pišu sinko…“ – govorio mu je vlasnik.

„Ovako?“– Anđelko je povukao kožicu.

„Baš imaš lijepo ime. Stvarno si kao anđeo. Sada će ti tata doći iza leđa i gurnuti prst u guzu, može? Neće ništa boljeti. Kada se opustiš nabijat ćeš se guzom na prst“ – naredio mu je stari vlasnik.

Progutao sam knedlu, ali sam znao da nemam drugog izbora želim li izvući obitelj iz siromaštva. Navlažio sam prst i gurnuo ga polako sinu u guzu. Pripremao sam mu malenu rupicu. Nije ga ništa boljelo, pa se ubrzo nabijao na moj prst. Za kraj ga je vlasnik slikao s bananom u ustima.